Повреде предњег укрштеног лигамента колена спадају у тешке функционалне испаде зглоба колена, посебно за спортисте. Многим тинејџерима и младим спортистима са покиданим АЦЛ-ом потребна је операција, како би делимично или у целости вратили функцију колена. Након повреде колено губи стабилност и своју чврсту осовину ротације. Повреда настаје најчешће услед трауматске ротације надколенице у односу на потколеницу током ослонца на стопалу. Повреду пацијенти најчешће описују као ишчашење колена праћено звуком пуцања, развојем отока непосредно након трауме или у првих 24х. Повређена особа осећа несигурност при ослонцу и често није у могућности да хода.

Лечење

Ток лечења након повреде предњег укрштеног лигамента зависе од степена оштећења и структура које су оштећене. На основу тога ортопед доноси одлуку о даљем току лечења које може бити оперативно и неоперативно.

Неоперативно лечење – спроводи се код пацијената који немају високе функционалне захтеве и прихватају ризик од ране артрозе колена. Неоперативно лечење најчешће не даје задовољавајуће резултате, а посебно код пацијената којима је након опоравка потребна пуна функционалност и обим покрета. Неоперативно лечење углавном не пролази без компликација, а у каснијем периоду може доћи и до оштећења других интрартикуларних структура-менискуса, хрскавице колена.

Оперативно лечење – подразумева хируршку реконструкцију оштећеног предњег укрштеног лигамента и из тог разлога представља стандард у лечењу пацијената који су физички активни и желе пуну функционалност као и смањење ризика од настанка ране остеоартрозе колена. Током хируршке процедуре прво се отварају одговарајући тунели на потколеници и надколеници на месту оригиналних анатомских позиција лигамента. Кроз тунеле се пласира припремљени графт који се фиксира биоинертним материјалом. Хируршка процедура за исход има потпуну реконструцију лигамента који наставља да врши функцију стабилизатора коленог зглоба чиме се постиже очување осталих структура и превентује њихово даље оштећење. Колени зглоб је стабилан, а бол елиминисан.

Рехабилитација

Програм опоравка има за циљ јачање мускулатуре и повећање обима покрета уз одређена ограничења, а кроз фазе рехабилитације

• Током првог месеца ослонац на оперисану ногу није дозвољен,  у оба случаја и постоперативно или у случају неоперативног лечења. У овој фази примењују се ортозе за имобилизацију колена које обезбеђују мировање, ограничење покрета и стабилност. Примењују се ТУТОР ОРТОЗА ЗА КОЛЕНО или ТУТОР ОРТОЗА ЗА КОЛЕНО СА РОМ КОНТРОЛОРОМ ПОКРЕТА која као напредна верзија омогућава контролу флексије и екстензије колена у одређеном дефинисаном углу те је применљива и у даљим фазама рехабилитације. Обзиром на немогућност ослонца пацијент се креће уз помоћ помагала, односно ПОДАПАЗУШНИХ АЛУМИНИЈУМСКИХ ШТАКА.
• Након истека трећег месеца пацијенту су дозвољени праволинијски погрети, а колену је потребно обезбедити стабилизацију у виду лигаментарних ортоза за снажним бочним потпорама које ће омогућити стабилност и пренос оптерећења на мускулатуру која добија на снази а структура зглоба је очувана. У ту сврху, најбоље је да користите МЕДИ СТ ПРО Ортозу за колено.
• Након истека шестог месеца могуће је трчање са променом правца и смера, а пун повратак активности очекује се након девет месеци. У овој фази корисни су еластични компресивни стезници који омогућавају пуну слободу извођења покрета уз стабилизационе елементе који покрет одржавају усмереним и компресивне материјале који обезбедјују добру циркулацију.

 

Ток рехабилитације је индивидуалан и биће вођен од стране Вашег ортопеда и тима фиотерапеута који спроводе физикални третман.